va

Pre svega, kao što sam već rekao u poslovnim ciljevima, mislim da na sajtu kompanije treba da bude posebno naznačeno da su kupci potpuno bezbedni ako naruče određeni proizvod u 'Music King' prodavnici. To bih ostvario kada bih na sajt izbacio broj telefona kompanije, adresu gde se nalazi naša internet kancelarija, slika objekta u kom se nalazi naša kancelarija, itd. Ali najbolji način za bezbednost kupaca je taj da oni plate tek pošto dobiju proizvod. U našoj prodavnici bio bi zapošljen vozač, koji bi dostavljao proizvode kupcima, za šta bi mu bilo plaćeno. Cena proizvoda bi bila uračunata u troškove prevoza, tako da kupci ništa ne bi morali posebno da plaćaju. Naravno platili bi proizvod za oko 5 € više u proseku, ali i to je bolje nego da putuju u drugu zemlju da bi našli određeni proizvod. Mislim da posle ovakvog pristupa prodaji kupci više ne bi brinuli za svoju bezbednost i ne bi više postojao razlog za nepoverenje.Dalje, ono što bi činilo moj sajt jednim od najdetaljnijim u svetu je to što bi pored imena proizvoda, bio izbačen link za you tube gde bi kupci videli željeni proizvod 'na delu' i uverili se u njegov kvalitet. Posle svega ovoga, mislim da bi ljudi postali svesni da im je mnogo povoljnije danaruče proizvod iz svoje kuće ili stana, posebno kad su u pitanju kupci iz provincija. Beograd ima prilično širi asortiman od svih provincija u srbiji, ali ne poseduju vrhunski kvalitetne proizvode, čime zanemaruju podatak da i u Srbiji ipak postoji određeni broj muzičara kojima nije bitan novac, koji žele kvalitet. To je ono sto kompanija 'Music King' nudi i čime se diferencira od svih ostalih. Naravno, u asortimanu firme biće sijaset proizvoda namenjenih početnicima, koji su lošijeg kvaliteta i niže cene, proizvoda koje možete naći i u prodavnicama u Beogradu, pa i u Valjevu, ali veliku većinu njih ćete dobiti po povoljnijoj ceni; ako ste iz Valjeva,  dobićete proizvod kakvog ima samo u Beogradu, po istoj ceni kao tamo, a ako ste iz bilo kog kraja Srbije dobićete proizvod kakvog nema u Srbiji po znatno nizoj ceni nego da tamo kupite proizvod. To bi bile moje reklamne parole koje bih izbacio na sajt, a i na televiziju, radio i u muzičke i druge zabavne časopise. 99% sam siguran da bi prodaja posle svega ovoga jako napredovala, ali problem je već pomenuti početni kapital do kog treba doći. Ostalo bi bilo isuviše lako.

 U našoj zemlji postoje još tri prodavnice muzičke opreme koje se bave on line prodajom, ali to im je sekundarna aktivnost, a i sajt im nije organizovan na pravi način, jer čak nemaju ni cenovnike ili nisu ponudili sve svoje proizvode na sajtu. Da ne imenujem, jedna kompanija ima svoj sajt već godinama, a još nisu izbacili cenovnik uz obrazloženje da će se cenovnici uskoro naći. Moj sajt bi definitivno eliminisao konkurenciju što se tiče online prodaje, nadam se i uopšte iz razloga što ne poseduju širok spektar instumenata (npr. harmonike ne prodaju), i 90% njihovih proizvoda čine gitare, koje su dela predstavništava američkih kompanija iz Indonezije, Koreje, Kine, ili Japana, u najboljem slučaju. Gitare bi bile i moj primarni proizvod, sa obzirom da je to najpopularniji, najjeftiniji i instrument kojim se najlakse ovlada, ali naravno, moja kompanija bi nudila i neuporedivo kvalitetnije gitare. Takođe mislim da je u našoj zemlji feneralno nedovoljno razvijen on line m,arketing, tako da bi moja kompanija mogla biti jedna od najuspesnijih što se prodaje na interenetu tiče, bez obzira na oblast kojom se bavi.

Za naše prodavnice sam se uverio, a i pomenuo sam malopre da imaju nekvalitetno urađene sajtove i nije mi jasno zašto bi neko kupio naručio bilo koji njihov proizvod putem interneta. Znači, što se on line prodaje tiče, ne bih imao konkurenciju, tj. brzo bih je eliminisao. Takođe, naisao sam na jednu vrlo korisnu informaciju, a to je da se muzika nalazi na trećem mestu na skali online prodaje, ispod softvera i knjiga, tako da je velika mogućnost da bi moja biznis ideja uspela. Tragajuci za on line prodavnicama muzičke opreme, našao sam tri vodeće u svetu, koje zaista nude jako povoljne cene uz vrhunski kvalitet. Čak ni ja nisam poverovao da su tako niske cene za neke proizvode. To su 'Music123' ( music123.com), MusiciansBuy (musiciansbuy.com), i Musicians Friend( musiciansfriend.com) sve tri iz S.A.D. Neću ih posebno opisivati, zato što u svojoj ponudi imaju gotovo iste proizvode, i što su im sajtovi urađeni na sličan način. Primarni instrumenti su im električne gitare, ali poseduju gotovo sve ostale muzičke instrumente i opremu. Za prednosti sam rekao, a mane ovih kompanija su te što u svojim asortimanima nemaju proizvode iz nekih drugih zemalja, osim iz S.A.D. Istina jeste da Amerikanci imaju najbolju muzičku opremu na svetu, ali ipak, postoje izuzeci, kao što je englesko gitarsko pojačalo Laney, koje se masovno koristi u Evropi, ali i u S.A.D. Nijedna od ove tri kompanije nema u ponudi ovo pojačalo. Druga velika mana je ta što potencijalni kupci ne mogu da čuju zvuk te gitare, što bih ja primenio na svom sajtu. Naravno, ne mogu ja u startu biti uspešniji od ovakvih kompanija, ali mislim da je ovo veoma bitno za moju kompaniju, i da je to nešto što će moj sajt činiti originalnim u odnosu na ceo svet, kada je muzika u pitanju.

Prodavnica 'Music King' bavice se prodajom muzičkih instrumenata i opreme preko sajta www.musicking.com. Prodavnica će se baviti prodajom sledećih proizvoda:

 muzički instrumenti: elektične i akustične gitare, klavijature i sintisajzeri, klaviri, električni i akustični bubnjevi, bongosi, harmonike, saksofoni, violine;

 prateća oprema: mikrofoni, pojačala, miksete, razglasi, light oprema, gitarski procesori, wah pedale i efekti, magneti, čivije, trzalice, kaiši i žice, kablovi, palice za bubnjeve kao i sve ostale komponente za bubnjeve (timpani, doboši, činele, bas pedale, bas bubnjevi, trigeri), adapteri za klavijature...

 ostalo: DVD kursevi za sviranje određenih instrmenata, knjige sa notama, akordima...

Centar kompanije će biti u Valjevu. Delatnost kompanije je prodaja muzičkih instrumenata i prateće opreme u Srbiji i šire, putem interneta, čime bi predstavljla jedinu prodavnicu ove vrste iz Valjeva. Pošto je cilj kompanije i prodaja van Srbije, sajt će biti dostupan na više jezka ( engleski, francuski, španski, nemački i ruski). Na sajtu će se naći svi proizvodi koje firma poseduje i koji se mogu naručiti, sve karakteristike vezane za traženi proizvod, a biće dostupna i mogućnost da se potencijalni kupci uvere u kvalitet proizvoda, jer će se na sajtu nalaziti video klipovi sa traženim proizvodima.

Pre svega, osnovni cilj kompanije 'Music King' je da stavi na znanje potencijalnim kupcima da je ovakav način prodaje potpuno bezbedan.Pored toga, kompanija će se truditi da privuče što veći broj, kako mladih, tako i starijih kupaca, čime bi postala najpopularnija prodavnica muzičke opreme u Srbiji, i da na taj način motiviše ljude da počnu da se bave muzikom. Cilj kompanije je da u svoj asortiman uključi proizvode vrhunskog kvaliteta koji se ne mogu naći u našim prodavnicama i time znatno smanji troškove potencijalnih kupaca, kao što su troškovi prevoza, carina, itd. Kasnije, kompanija bi u planu imala izgradnju objekta ili kupovinu lokala u centru grada i to ne bi bila obična prodavnica, i prostirala bi se na većoj površini.

Врло важан аспекат хеви метала је визуелни стил односно iмiџ. Омоти албума и сценски наступи имају исто тако важну улогу као и музика, иако се често музика истиче у први план. Сарадњом са хеви метал музичарима многи уметници настоје да што разноврснијим наступом у јавности привуку публику и потенцијалне купце. С обзиром на наведено, многи сматрају да је хеви метал један од уметнички најсложенијих музичких жанрова, сложенији од било којег другог уметничког правца. Док се уметничка слика перципира визуелним путем а симфонија чулом слуха, имиџ неког хеви метал састава и уобичајене теме о којима говори њихова музика изражавају се преко уметнички замишљених омота албума, сценског наступа, доминантног расположења у текстовима песама и начина облачења чланова групе, те, наравно, музике коју изводе.

Историчари рок музике настоје доказати да је хеви метал од западне поп музике преузео елементе ескапизма, односно бекства од стварности који се огледа у футуристичким и фантастичким текстовима песама, док је од афроамеричког блуза прихватио реалистичније елементе видљиве кроз инсистирање на губитку, депресивности и усамљености.

Омот дебитантског албума групе Металика Kill 'Em All

Ако су аудитивни и тематски аспекти хеви метала углавном под утицајем реализма покупљеног из блуза, онда су имиџ и визуелне компоненте претежно под утицајем фантастике западног попа. Теме таме, зла, снаге и апокалипсе су, заправо, метафоре за стварне животне проблеме. Као реакција на „љубав и мир“, паролу хипијевске супкултуре шездесетих година, хеви метал је типичан представник контракултуре где тама потискује светлост и где је срећан завршетак у попу замењен сликама голе реалности која није увек тако безбрижна као што изгледа. Иако обожаваоци тврде да тематика мрака ипак није доминантна у хеви металу, многи критичари оптужују цео жанр због инсистирања на негативним аспектима стварности.

Хеви метал обрађује много „теже“ теме неголи типични поп педесетих, шездесетих и седамдесетих година са нагласком на рату, нуклеарном уништењу, загађење животне средине, те политичкој и верској пропаганди. Песме „War pigs“ групе Black Sabbath, 'Killer of Giants“ Ozzy-ja Osborna,  „And Justice For All“ (као и песма „Disposable Heroes“) групе Мetallica, „Two Minutes to Midnight“ састава Iron Maiden, те многе песме групе System of a Down су примери озбиљних доприноса хеви метала расправи о стању ствари. Ови доприноси понекад су исувише поједностављени због чињенице да је поетски речник хеви метала обична сужен на дихотомије типа светло-тама, нада-безнађе, добро-зло, што не оставља баш превише простора за нијансе. Групе из поджанра power metala(као нпр. Manowar) не уклапају се у тај мрачни стереотип пошто су њихови текстови и музика бомбастични и оптимистични. Поклоници пауер метала (као и саме групе) сматрају да би метал музика требала бити инспиративна и уздизати целокупну музику на виши ниво.

Најчешћа постава неког хеви метал састава састоји се од бубњара, ритам гитаристе, соло гитаристе, бас гитаристе и певача(који не мора свирати неки од инструмената). У појединим врстама хеви метала користе се и клавијатуре, док их други жанрови занемарују, иако појавом и развојем нових поджанрова клавијатуре постају све популарније.Звук гитаре који има јаку дисторзију, главно је обележје хеви метала и начин да се добије моћнији, "тешки" звук. Нешто касније, хеви металом почињу доминирати много комплексније соло деонице и гитаристички рифови. Хеви метал гитаристи користе "свик пикинг", "тапинг" и остале усавршене технике брзог свирања тако да је код многих поджанрова виртуозност потиснула једноставност. Такође, као последица брзог технолошког развоја појавиле су се многи нови начини генерисања вештачког гитарског звука.

Певачи метал музике се стилски значајно разликују. Њихове гласовне могућности и стилови крећу се од класичног хеви метал вокала Роба Халфорда из групе Џудас Прист (распон гласа од неколико октава) и класичног вокала Бруса Дикинсона из групе Ајрон Мејден па до намерно храпавог гласа Лемија Килмистера из групе Моторхед, која комбинује хард рок заједно са хеви металом, и мешања метала са оперским вокалом (група Најтвиш и друге).

Почевши са групом Ху (која је својевремено, у Гинисовој књизи рекорда понела епитет "најбучније рок групе на свету") и Џимијем Хендриксом, рани хеви метал састави поставили су стандарде за јачину звука на концертима.

Касних седамдесетих постало је популарно коришћење две соло гитаре, тренд који су први увели састави Тин Лизи и Џудас Прист. Без обзира на чињеницу да су две гитаре истовремено нешто раније користиле групе Скорпионс и АЦ/ДЦ сматра се да је група Тин Лизи била прва која је две соло гитаре инвентивно инкорпорисала у свој хеви метал звук. Нешто касније, то исто су учинили момци из групе Џудас Прист, али овог пута са две ритам гитаре.

Хеви метал је жанр pok музике. Одликује се агресивним и жестоким ритмом и веома појачаним и дисторзираним звуком гитара, најчешће са претенциозним текстовима и виртуозном свирачком техником. Хеви метал је настао под утицајем хард пока, али је мање комерцијалан, агресивнији и често са бржим ритмовима. У хеви металу су могу осетити и утицаји блуза, прогресивног рока и многих других стилова. Хеви метал групе су састављене скоро искључиво од гитариста, басиста и бубњара. Врхунац популарности бележи 80-их година прошлог века.

Основна обележја хеви метала су доминација гитара и изражен ритам. Међутим, у сваком од поджанрова хеви метала једна или више наведених карактеристика изостаје, па се ти поджанрови у мањој или већој мери разликују од оригиналног хеви метала.

Према "AllMusic.com "... у мноштва разних жанрова и поджанрова рокенрола, једино су у хеви металу гласноћа звука, "мачизам" и театралност доведени до крајности'.

Već sledeće godine objavljuju, drugi po redu album, "Ride The Lightning". I muzički i tekstualno, album po malo čemu liči na prvi. Zadržala se brzina, agresivnost,  bes, tačnije album je još brži, moćniji i agresivniji od prvog. Ali produkcija je totalno drugačija, zvuk gitara i bubnjeva, kao i tekstovi koji su okrenuti mračnoj strani života ("For Whom The Bell Tolls", "Trapped Under Ice, "Ride The Lightning), odišu pesimizmom (Escape, Fade To Black) i epskim temama (Creeping Death). Sledeće godine, bend svira na Metal Hamer festu, pred punim stadionom, koji peva uz njihove pesme. Na albumu se nalazi devetominutni instrumental "The Call Of Ktulu" i balada bez koje nijedan koncert Metallice ne može da prodje- "Fade To Black". Ovim albumom Metallica se izdvaja od ostalih thrash metal bendova (zbog balada i instrumentala), i staje rame uz rame sa vodećim metal bendovima: Motorhead, Judas Priest I Iron Maiden.

      Dve godine kasnije, znači 1986.-te, Metallica objavljuje možda i najbolji metal album svih vremena "Master Of Puppets". Na albumu se nalazi osam pesama, kao i na predhodnom, ali ovaj album traje čak deset minuta duže, 55 minuta. Pesme na albumu su raznolike, ima i brzih stvari ( "Master Of Puppets", "Disposable Heroes", "Damage, inc"., "Battery") i sporih ( "Leper Messiah", "The Thing That Should No Be"), jedna balada "Welcome Home (Sanitarium)", i jedan instrumental ("Orion"). Tekstovi su antiratni ( "Disposable"), okrenuti problemima savremenog društva, posebno narkoticima, ( "Master" i "Lepper") kao i pesme koje se protive sistemu i svetskom poretku ( "Battery ", "Damage").  Tekstovi su pisani najčešće u prvom ili drugom licu jednine  i kroz njih se Hetfield obraća ili se poistovećuje sa heroinskim zavisnicima, ili mentalno poremećenim osobama koje žive u svom svetu. Muzički gledano, album je kompleksniji od predhodna 2, i nema metalca na ovom svetu koji ne voli ovaj album. Metallica kreće na svetsku turneju, i sve ukazuje na to da će, iako nimalo komercijalizovana, bez snimljenog spota, zakročiti u svet mainstreama. Milion prodatih kopija albuma "Master Of Puppets", dokaz je toga. Međutim, prilikom poseti Švedskoj, bend doživljava saobraćajnu nesreću, u kojoj strada basista Cliff Burton. Članovi benda teško su podneli gubitak basiste i počinju da razmišljaju o raspuštanju benda...

 Vrlo brzo, faktički odmah po odlasku Mustaine-a, Metallici se priključuje gitarista Kirk Hammett, do tada gitarista Exodusa, kome je časove gitare držao čuveni Joe Satriani, jedan od trojice najboljih rock gitarista na svetu. Hammett je malo izmenio mustainove solaže, dao im je neku jasnoću i bolji smisao, inače, album je već bio snimljen, samo su tragali za izdavačem. Megaforce records im je ponudio cenu od 8000 $, što je bilo prihvatljivo za bend, tako da "83"-će, izlazi Metallicin album prvenac, nazvan "Kill 'em all" (članovi benda hteli su ovaj album da nazovu "Metal Up Your Ass", što im izdavačka kuća, naravno, nije dozvolila... za manje pare, možda  i bi. Te godine još su samo Slayer i Exciter objavili svoje prvence, Anthrax je morao da sačeka još godinu dana, a Megadeth i Exodus, su tek "85"-e, objavili svoje prve albume, kada počinje ekspanzija thrash metala i po evropi, tj. Nemačkoj sa Kreatorom, Tankardom, Sodomom i Destructionom, kao i u Južnoj Americi sa jednom jedinom Sepulturom. Kod nas u to vreme ovaj pravac metala predvodili su beogradski Heller i sarajevački Bombarder, koji postoji i dan danas). Tekstovi na albumu su prilično neozbiljni, što se može zaključiti iz naslova kao što su "Whiplash, Hit the Lights ili Metal Militia, izuzev ponekih (Motorbreath i No Remorse), dok je sama muzika, takva kakva je, brza, moćna, glasna, najviše zaslužna za potsticanje agresivnosti kod slušalaca. Optuživali su ih da su satanisti u to vreme zbog pesme "The Four Horsemen", iako i laik može zaključiti da je naslov simboličan i poredi njih četvoricu sa 4 jahača apokalipse. Tekst je prilično klinački, a kada bi čuli muziku, osetili bi da u njoj nema ničeg zlog. No, nije ni bitno.

 Ova postava se u bendu zadržala vrlo kratko, štaviše, čak ni najstarijim fanovima nije poznata nijedna ozbiljnija svirka u ovoj postavi. Lloyd Grant napušta bend, a na njegovo mesto dolazi Jeff  Warner,ali i on napušta bend sreedinom "82."-ge. Bendu se priključuje gitarista Dave Mustaine, čijim ulaskom Metallica postaje znatno ozbiljniji bend, radeći punom parom. Metallica u ovoj postavi izdaje demo albume "Garage Days", i "No Life Till Leather" a kasnije objavljuje snimak sa jednog od koncerata nazvan "Bay Area Thrashers". Kasnije se pojavljuju na kompilaciji izdavačke kuće Metal Blade sa pesmom "Hit the lights". Njihovu muziku karakterisala je velika brzina, naročito gitarskih solaža, visoka doza energije, a u isto vreme i kompleksno sviranje. Bila je to sasvim nova pojava za sve heavy metalce, navikle na bendove poput Iron Maidena, Judas Priesta ili Motorheada. Ovo je bilo nešto što se po mnogo čemu razlikuje od takve muzike i nazvano je speed i thrash metal, a metallica se uz bendove kao što su Slayer, Exciter i Anthrax, smatra rodonačelnicima ovih pravaca.

      Početkom 1983.-će, Metallicu napušta Ron Mc' Gouney, tako da je bendu trebao novi basista. Sasvim slučajno, na jednoj svirci na kojoj je bio, James Hetfield je posmatrao solo izvedbu basiste, koja je više ličila na gitarski solo. Hetfield nije mogao da veruje da se nešto tako može odsvirati na basu, pa je pošto-po to, odlučio da ga dovede u Metallicu. Zvao se Cliff Burton. Da se ova postava zadržala do danas, ne bi bilo metal benda koji bi mogao da im parira, što se muzičkog umeća tiče. No, Dave Mustaine biva izbačen iz benda aprila 1983.-će. Članovi benda kažu da je uzrok Dave-ovog izbacivanja bio vezan za njegove probleme sa drogom i alkoholom, da im je zbog toga kvario svirke, dok Dave i dan danas tvrdi da je izbačen zbog nesuglasica i konflikata sa Hetfieldom, da su jedan u drugom videli samo konkurente, ali samo na ličnom planu, na muzičkom ne. Čak je Dave pevao neke pesme na koncertima umesto Hetfielda. Da je imao problema sa drogom i alkoholom, to ja činjenica, ali on kaže da mu to nije predstavljalo problem da svira. Naravno, znalo se ko je vođa i ko odlučuje, a to su bili Hetfield i Ulrich. Dave Mustaine osniva bend Megadeth, i priključuje se speed thrash metal talasu.

       Metallica je bend za koji se može reći da, bez obzira na to gde se oni danas nalazili na muzičkoj sceni, predstavlja sam vrh muzičke scene. Počeli su od nule, prvih deset godina karijere nisu snimili nijedan jedini spot, pri čemu im je svaki od ta četiri albuma koji su snimili u to vreme, bio priča za sebe. Svirajući muziku koja se nikako ne bi mogla nazvati komercijalnom, tokom osamdesetih stvorili su na desetine miliona fanova, i držali koncerte za preko 50 000 ljudi. Tokom devedesetih iskomercijalizovali su svoju muziku, ali se nikako ne može reći da je takva muzika bila manje kvalitetna od predhodne. Druga polovina devedesetih za njih je predstavljalo zlatno doba, i po MTV-evoj rang listi uspešnosti, ovaj bend je tada zauzimao mesta od trećeg do petog. Snimili su koncert sa simfonijskim orkestrom, nešto čime se ne može pohvaliti nijedan bend koji forsira žestoku muziku. Dobitnici su 6 Grammy nagrada, i pored Aerosmitha, jedini je MTV icon band.

      Bend je osnovan 1981. godine u Los Anđelesu. Sve je pocelo tako što je bubnjar Lars Ulrich, Danac po poreklu, izdao oglas za osnivanje benda. Lars se, pre sviranja bubnjeva,bavio tenisom,ali je verovatno shvatio da nije bio nešto preterano talentovan za tu vrstu sporta, pa se okrenuo muzici. Slušao je bendove poput Iron Maidena, Motorheada, i Venoma. Prvi mu se odazvao gitarista James Hetfield. Svirajući u nekoliko bendova pre Metallice, prvo bubnjeve, a potom gitaru, Hetfield je, iza sebe već imao 3 godine muzičkog iskustva. U bend je doveo svog bliskog prijatelja, basistu Ron Mc' Gouney-a, a uskoro im se pridružio i gitarista Lloyd Grant. U bendu je trebao da peva čovek po imenu Jon Bush (danas pevač Thrash metal benda Anthrax), ali je bend odustao od te ideje, otkrivši u Hetfieldovom glasu ono što je potrebno ovom bendu. Nisu imali pojma kako da nazovu bend, a u opticaju su bili tako besmisleni nazivi, tipa Thunderfuck. Ulrichov prijatelj hteo je da osnuje časopis koji će promovisati metal bendove, pa ga je pitao za savet oko imena "Metallica". Ulrichu je tada proradila lampica, pa mu je odmah predložio nešto drugo, rekavši mu da je glupo da tako nazove časopis. Baš taj "glupi" naziv saopštio je članovima benda, i svi su ga prihvatili. Znači, imenu ovog benda, kumovao je Ulrichov prijatelj, što mu nikako nije bila namera. Bilo kako bilo, bolje ime za metal bend od ovoga nikad nije postojalo, niti će. Bend je svirao muziku po uzoru na dotadašnje heavy metal bendove,ali ne na klasične, kao što su Iron Maiden, Raven, Saxon, Manowar, Judas Priest, nego više blisku bendovima poput Merciful Fate, Venom (prvi black metal bend), Diamond Head i punk bendovima kao što su Anti Nowhere League i Misfits.